понедељак, 31. јануар 2011.


СТИХИРА СВЕТОМ САВИ
По Теодосију

Уледињену земљу срца
У заточењу и по усуду
Наследио си
Спознајом благодати
У тачки призива
И двери света духовног
За твоје очи отворене
Уледињену земљу срца
Људи својих

Анђелима сродан
Жудњом за чистотом
Светитељу Саво

Речима
Семе корова
Које непријатељ посади
По ноћи
Чупао си бацао
У огањ беседе
Уледињену земљу срца
Људи својих
Речима

Анђелима сродан
Жудњом за чистотом
Светитељу Саво

Обделававаши
Градину одушевљене сушти
Изливао си низ стране
Сунчане, и оне северне
Мелодије охерувимљене
Песме
Уледињену земљу срца
Људи твојих
Речима обделавши

Анђелима сродан
Жудњом за чистотом
Светитељу Саво



Вечноцватеће
Доба проповедао си
И град откривао Нови
У келији
Пренасељену псалмима
Уледињену земљу срца
Људи твојих
Речима обделавши
Вечноцватеће плодове
Благочашћа

Анђелима сродан
Жудњом за чистотом
Светитељу Саво

Слика: Полиставрион у зеленом (детаљ) аутор Александар Марић

понедељак, 24. јануар 2011.

Христолико срце света(део писма оца Јустина)

Христолико срце света(део писма оца Јустина)

Свака твар је за мене символ Бесконачног, символ Бескрајног, јер се свака твар завршава бескрајношћу, свака коначна твар залази једним крајем својим у бесконачност. Ништа није крајно, ништа сопствено своје, све је тајанствено и бескрајно. Мени изгледа да свака твар прича неку тајну Божју, тајну Логоса. Необјашњиво и, можда смешно, свака моја мисао о ма којој твари завршава се спонтано молитвом; неосетно свака мисао прелази у молитву. Ја осећам и знам да могу да мислим о твари, но да домислим недомислиму тајну твари, то није моје, не припада мени; мисао се моја еманира у молитву. Све је компликовано, све тако чудесно, свака твар има срце, живо и уздисајно срце, и како ми је тешко што нисам омолитвио себе, да свакој твари коленачки приступим, да јој се молим, да христообразно срце њено адорирам. Да није мог Сладчајшег Исуса - ја не бих имао тачку ослонца на овој планети; душа би моја ишчилела у безумљу. Јасно ми је, молитвено јасно, да је Христу било неопходно назвати Себе и Своју науку Еванђељем = Благовешћу. Заиста, до Христа и без Христа сав је свет до дна био загорчан горчином зла; име му је било горковешће; од Христа надаље свет се облаговешћује, заслаћује, обезгрешује.

Драги мој, Христос, Његово прионо присуство, Његово чаробно лице, за мене је најнеопходнија неопходност. Желећи непрестано Њега - како да ми не ишчезне душа у молитви? И да ли могу обраћати се Њему друкче него кроз молитву? Ко сам ја да философирам, да немолитвено философирам о Њему?

Мирослав Б. Душанић: "Lyrik - Lyric - Поезија": Васко Попа: КОСОВА ПЕСМА


Мирослав Б. Душанић: "Lyrik - Lyric - Поезија": Васко Попа: КОСОВА ПЕСМА


КОСОВА ПЕСМА

Ја кос
Црноризац међу птицама
Склапам и расклапам крила

Чинодејствујем насред свога поља

Претварам у кљуну
Кап росе и зрно земље у песму

Ти боју сутра буди леп
Што ће рећи праведан

Ти зелена царицо траво
Ти једина победи

Ти победо усрећи царичине слуге
Који је црвеним млеком хране

Усрећи и њене слушкиње звезде
Које је у живо сребро облаче

Певам
И палим једно перо из левог крила
Да ми песма буде примљена

Ava Justin - Vreme je isecak vecnosti deo 2/2

Ava Justin - Vreme je isecak vecnosti deo 1/2

среда, 12. јануар 2011.

Валентина Терзић: Судба песника

Судба песника
Као да си у руке
узео муњу када си у мраку
запалио свећу.

Хаику песник,Мацуо Башо
"У похвалу песника Рике"


Мој кум и ја
ретко се срећемо
у родном граду
необјашњиво је све то
зашто је тако,
али зато почесто
сретнемо се
у другом стиху,треће строфе
наших песама.
Шта је то друго
до судба песника!
Речи се остављају
за боља времена
и спонтане сусрете
које прижељкујемо.

субота, 08. јануар 2011.

ПОЕЗИЈА: ЗИМА НА БАЛКАНУ (РЕВЕРС)



ЗИМА НА БАЛКАНУ (РЕВЕРС)

Полако падају капије дана
У снег неспособан да прими
Трагове обећане залуталима
У зими без мећаве и светла

Ко пише у соби где ноге зебу
А главе се кувају у бућкуришу
Изазваном спорним очекивањима
И брише реч по реч

На суседовој кући место прозора
Заузеле су чкиљаве осматрачнице
Ко се надао рату у стварности
Препуној добрих намера и срдачности

Правимо грудве од развејане
Идеологије и задатих принципа
Довољно лаке и убојите
Да прелете сваки плот и шанац

Изгубљени за сваки празник
Тражимо наше трагове у снегу
И од проливених крикова
Не видимо их и не памтимо