понедељак, 21. март 2016.

НА ВИСОРАВНИ, ПОНОВО

НА ВИСОРАВНИ, ПОНОВО

У кратком зимском дану
Неко би рекао
Да ове планине около
Држе заробљену равницу
Подигнуту ка небу

А истина друга је
Заиграле се виле
У давнини
И преобразиле се
У високе стубове

Косе им посташе
Стране и токови воде
А вилинско поље
Сакри се по пољанама

И само понекад
Појави се утабани круг
Пред чобанима остарелим
Чије очи не могу
Видети вилинска нага тела

Неко би рекао
Заробљена је ова равница
Вилинске песме

У кратки зимски дан

О ЧОВЕКУ ВЕЧНОМ

О ЧОВЕКУ ВЕЧНОМ

Свако живи светлошћу
Неког откривења
                         Серафим Роуз

Никада нисам сањао
Нити осетио
Да ме анђео држи за руку
(јер он уствари и не држи
већ придржава)

Али увек сам био свестан
Присуства
Ту понад мене
Тик до границе
До које допире човек

Јер равно је чуду
Када у тихо и глуво
Доба
У покушају сна
Крене апологија добра

Када унутрашњи глас
(уствари човек вечни)
Поставља Васиону
Слику по слику

На своје место 

четвртак, 17. март 2016.

О ЧОВЕКУ ВЕЧНОМ

О ЧОВЕКУ ВЕЧНОМ

Свако живи светлошћу
Неког откривења
                         Серафим Роуз

Никада нисам сањао
Нити осетио
Да ме анђео држи за руку
(јер он уствари и не држи
већ придржава)

Али увек сам био свестан
Присуства
Ту понад мене
Тик до границе
До које допире човек

Јер равно је чуду
Када у тихо и глуво
Доба
У покушају сна
Крене апологија добра

Када унутрашњи глас
(уствари човек вечни)
Поставља Васиону
Слику по слику

На своје место 

среда, 16. март 2016.

ПО КЛЕОПИ

ПО КЛЕОПИ

Ја спавам, а срце је моје будно
                                      Песма 5.2

Неко у мени бди
Ухваћен стегама света
Надомак врата срца
Зебе ум сишао
Са свога пиједестала
Каже Клеопа
Сузе почињу саме
Сусреће се човек
Са заборављеним Богом
У себи
Среће се несавршени
Са савршенством


Неко у мени бди