четвртак, 28. јун 2012.

МОЛИТВА ЗА СПАС СИРИЈЕ НА ПСАЛАМ ДАВИДОВ ШЕЗДЕСЕТЧЕТВРТИ




Боже који слушаш молитву
Коме долази свако тело
Заступника Исака од Сирије
Услиши за спас предела захваћеног
Непогодом рата и братоубиством
Јер сваки је замах каменом
Или каквим другим оружањем
Непрекидно понављање недораслог
Поколења

Боже који изабираш и примаш
Благословене да живе у двору твоме
Просијалог у сузама и покајању
Јефрема Сирина ослушни вапај
За спас благочестивих људи Сирије
Немој занемарити, већ учини покрет
Којим си горе поставио и опасао се
Јачином, крвника и сваког врага
Заустави

Боже који утишаваш хуку морску
Хуку његових таласа и буну по народима
Иако прогнаног и пострадалог у Дамаску
Јована песника опомени се и усхићења
И као што рука његова беше зацељена
Учини да зарасте јаз међу браћом раскомаданом
Да дивно нам одговориш по правди својој
Узданицо свих крајева и народа преко мора
Далеко 

уторак, 19. јун 2012.

БАШТА II

Света Гора фото Иван Терзић



У закриљу великог празника
Који ображава пламену кишу
Језиковласну и сваког језика зборну
Рибарима кад даде се знање
Какво ниједан универзитет нема

У сенци усхићења и удивљења
На комаду земље који даде ти се
Разврставаш травке и судиш
Оне плодне ушушкаваш земљом
А коров чупаш и у огањ бацаш

Твоје се расуђивање преноси
На изостало васкрсење семена
Које узалуд тражиш у земљи
Док око тебе џигљају биљке
Они који беху непозвани нестадоше

Или, на ум ти пада, птице дођоше
И позобаше их као младенце
Невине у Витлејему за живот једног
Семена које оваплоти се и постаде
Првина васкрслих од људи

У закриљу празника Духа
Једносушне Тројице биље понело је род
Неко цвет бео и жут, весник скорог рађања
И све вапије ка теби и пружа
Жиле и мирисе да га благословиш

Водом плахом и молитвом благом

четвртак, 07. јун 2012.

ЗАВЕТРИНА ЗИМЕ



Оседеле су шуме
Хвата се камен за кору
Од неке старе воде лед
Старимо своје несавршенство
Развучени по бојишту
Међу младицама гнева
Које обрастају око виртуелних
Ветрењача без ветра

Оседелe су главе
Хвата се камен за кожу
Од неке старе воде лед
Савршенство у нама постаје столп
Киша на њега, муња и град
Узбира своју жетву удвајач
Непомјаник вечне муке
И баца је у заглављени жрвањ

Свет је наједном маслачак
У облику пахуљасте сфере
Пун двојаких порука смрти и васкрса
И као да шкрипе једра млинова
Ветар канда овлаш дохвата се лица
Затворених погледа у исчекивању
Несавршенство стари
Пење се на столп као у барку

Оседела су пророштва
На излизаним страницама
И звук хвата се за срца
Свих седам комора добијају глас трубни
Четири коморе распећа
И три невидиме слике
Божанственог стаса и узрока
Сваког титрања и храма

Оседеле су шуме
Хвата се камен за кору
Од неке старе воде лед

недеља, 03. јун 2012.

НОЋ У НАСТУПАЊУ



 


 

                        Та покушана вечност

Оличена Сунцем, позлаћена
Претвара се у овом трену
У прах неразмућени, сиров

И само сећање на светло
Остаје урезано у биће блеска
Над главом подигнута бакља
Символизује наду у ново

Само смо твар која пријања
За емисаре вида, гласнике
Сутрашњег спасења
Победе танане зоре